Noć



Mili moj,
najmiliji mrtvi dragi,
gde li noćas
tvoja duša
luta.

Koža mi je tesna,
tako tesna,
a sva čula budna.

Muzika i dalje
Svira. Sve je
Isto,
samo tebe nema.

Nema te,
a možda si tu.

Često se pitam
     u noćima dugim,
da li si zaista voleo me ti,
     ili zaslepljen maštom
               um tvoj beše,
dvorac «Mihanovići»,
«Lastavica» , «Mi» .

Da li si stvarno
  želeo baš mene,
    ili ženu iz mašte,
       koju stvorio si ti.

Noći su duge,
i šta ja to radim ?

Mili moj,
najmiliji mrtvi dragi,
o životu ovom tako malo
znam.
   I sve mi se brka,
   i ono što hoću,
   i ono što neću,
   i sve nalik je na
   strašno ružan
   san.

Znam da tačku staviti treba,
tačku na prošlost svu,
      jer na ovom svetu
   mi smo u prolazu
samo ...

Keine Kommentare:

Kommentar posten